Put do Ohrida kolima – najbolji put, troškovi i saveti

Put do Ohrida kolima iz Srbije najčešće vodi preko Niša, Preševa, Tabanovca i Skoplja, a zatim dalje kroz Severnu Makedoniju prema Ohridskom jezeru. Od Beograda do Ohrida ima oko 610 kilometara, dok vreme putovanja zavisi od gužve na granici, pauza i završne deonice koju izaberete.

U nastavku saznajte kojim putem do Ohrida iz Srbije je najlakše ići, kada je ruta preko Kičeva najbolji izbor, kada vredi razmotriti pravac preko Bitolja i šta treba proveriti pre polaska. 

Brze činjenice za put do Ohrida kolima

• Razdaljina Beograd – Ohrid: oko 610 km
• Završna deonica: od Skoplja do Ohrida oko 170–180 km preko Kičeva ili oko 210–240 km preko Bitolja 
• Trajanje vožnje: oko 7 sati čiste vožnje, duže sa granicom i pauzama
• Granični prelaz: Preševo-Tabanovce
• Broj granica: jedna granica, Preševo–Tabanovce
• Glavni pravac: E-75 do Skoplja, zatim preko Kičeva ili Bitolja
• Dokument za ulazak: biometrijska lična karta ili pasoš
• Za vozilo: zeleni karton za Severnu Makedoniju
• Putarine kroz Severnu Makedoniju: okvirno 4-6 evra do Ohrida

Ove informacije su najvažnije za planiranje puta, ali ih uvek treba proveriti pre polaska, posebno ako putujete u sezoni, tokom praznika ili vikendom.

Kako do Ohrida iz Srbije?

Do Ohrida iz Srbije najčešće se ide auto-putem E-75 preko Niša, Preševa, Tabanovca i Skoplja, a zatim dalje kroz Severnu Makedoniju prema Ohridskom jezeru. Ako se pitate kako do Ohrida najjednostavnije, osnovni pravac izgleda ovako:

Beograd → Niš → Leskovac → Vranje → Preševo → Tabanovce → Kumanovo → Skoplje → Tetovo → Gostivar → Kičevo → Ohrid

Put do Ohrida mapa:

Prvi deo puta, od Beograda do Skoplja, vozi se uglavnom auto-putem koji je dobro je obeležen. To je najpredvidiviji deo vožnje, jer se krećete glavnim pravcem ka jugu Srbije, prelazite granicu Preševo-Tabanovce i nastavljate ka Skoplju. 

Tek nakon Skoplja donosi se glavna odluka: da li nastaviti kraćim putem preko Kičeva ili dužim, ali blažim putem preko Prilepa i Bitolja.

Ukoliko krećete iz drugih gradova u Srbiji, najčešće se najpre uključujete na auto-put ka Nišu, a zatim nastavljate istim pravcem prema Preševu i Severnoj Makedoniji.

Najbolji put do Ohrida – preko Kičeva ili preko Bitolja?

Najbolji put do Ohrida za većinu vozača je kraća ruta preko Skoplja, Tetova, Gostivara i Kičeva, ali to ne znači da je uvek najlakša za vožnju. Od Skoplja do Ohrida postoje dve glavne opcije: kraća i planinska preko Kičeva, ili duža i blaža preko Prilepa i Bitolja.

Put do Ohrida preko Kičeva

Ruta preko Kičeva vodi pravcem:

Skoplje → Tetovo → Gostivar → Kičevo → Ohrid

Ovo je najčešći izbor za vozače koji žele kraći put do Ohrida. Do Gostivara se vozi dobrim putem, dok se posle toga ulazi u zahtevniji deo sa usponima, krivinama i sporijom vožnjom. Ruta preko Kičeva duga je oko 170 do 180 kilometara od Skoplja do Ohrida i najčešće traje oko 2,5 sata. 

Ovaj pravac je dobar izbor ako vam ne smeta planinska vožnja, ako putujete po danu i ako želite najkraći put do Ohridskog jezera.

Put do Ohrida preko Bitolja

Ruta preko Bitolja vodi pravcem:

Skoplje → Veles → Prilep → Bitolj → Ohrid

Ruta preko Bitolja je duža, okvirno oko 210 do 240 kilometara, ali je udobnija za vozače koji žele da izbegnu oštrije krivine i planinsku deonicu. Pogodna je za vozače koji putuju po lošijem vremenu, voze veće vozilo, kamp-kućicu ili prikolicu, kao i za one kojima više odgovara ujednačeniji ritam vožnje.

Put od Beograda do Ohrida – koliko traje vožnja?

Put od Beograda do Ohrida dug je oko 610 kilometara i najčešće traje oko 7 sati čiste vožnje, bez zadržavanja na granici i dužih pauza. U realnim uslovima, posebno tokom sezone, treba računati na više vremena.

Zato 7 sati treba posmatrati kao vreme čiste vožnje. U praksi, sa pauzama i mogućim zadržavanjem na Preševu, put često traje 8 sati ili duže, posebno tokom letnje sezone. 

Na trajanje puta najviše utiču:

• vreme polaska,
• zadržavanje na graničnom prelazu Preševo-Tabanovce,
• broj i dužina pauza,
• stanje na deonici od Skoplja do Ohrida,
• izbor rute preko Kičeva ili preko Bitolja,
• radovi na putu i vremenski uslovi.

Navigacija obično prikazuje vreme čiste vožnje, ali ne uračunava realne pauze, gužve na granici i sporiju vožnju na planinskim delovima puta. Zato je bolje planirati put sa dovoljno rezerve, naročito ako putujete sa decom ili krećete tokom letnje sezone.

Granični prelaz Preševo-Tabanovce i kada krenuti

Na putu do Ohrida prelazi se jedna granica: Preševo-Tabanovce, između Srbije i Severne Makedonije. To je najvažnija tačka na kojoj se put može usporiti, posebno tokom letnje sezone, praznika i vikenda.

Najmanje gužve se obično očekuju radnim danima rano ujutru ili kasno uveče, dok se tokom vikenda i smene turista zadržavanja mogu produžiti. Zbog toga je pre polaska i tokom puta važno da proverite kamere na graničnim prelazima, naročito ako putujete u sezoni.

Ako su zadržavanja velika, razmislite o pomeranju polaska ili kraćoj pauzi pre granice, kako biste izbegli dolazak na prelaz u najprometnijem delu dana. 

Dokumenta za putovanje do Ohrida kolima

Za putovanje do Ohrida kolima potrebno je da pre polaska proverite lična dokumenta, dokumenta za vozilo i osnovne papire koji se mogu tražiti tokom kontrole.

Najčešće su potrebni:

• biometrijska lična karta ili pasoš,
• vozačka dozvola,
• saobraćajna dozvola,
• zeleni karton za Severnu Makedoniju,
• ovlašćenje ako vozite automobil koji nije registrovan na vaše ime.

Za vozilo je potreban zeleni karton, jer je Severna Makedonija zemlja u kojoj se ovaj dokument traži za vozila iz Srbije. Najbolje je da ga izvadite unapred, pre polaska, jer je to jednostavnije i povoljnije nego rešavati ga na granici.

Ako automobil nije u vašem vlasništvu, proverite da li vam je potrebno ovlašćenje za upravljanje tuđim vozilom u inostranstvu, odnosno žuti karton. Ovaj detalj se često zaboravi, a može biti važan ako dođe do kontrole dokumenata.

Putarina do Ohrida i naplatne rampe u Severnoj Makedoniji

Ako krećete iz Beograda, za putarinu do Ohrida treba računati na trošak kroz Srbiju do Preševa, a zatim na nekoliko naplatnih rampi kroz Severnu Makedoniju. 

Putarina kroz Srbiju do Preševa okvirno iznosi 2.060 dinara u jednom smeru, dok se od Skoplja do Ohrida, u zavisnosti od izabrane rute, plaća još oko 260 MKD, odnosno oko 4 do 5 evra.

Na makedonskom delu puta, posebno na pravcu preko Tetova, Gostivara i Kičeva, prolazi se kroz više manjih naplata. Pre polaska proverite aktuelna pravila za naplatne rampe u Severnoj Makedoniji, jer se način plaćanja i uslovi mogu menjati.

Putarine u Severnoj Makedoniji možete platiti u denarima, evrima ili platnom karticom na naplatnim stanicama koje podržavaju kartično plaćanje. Ako plaćate u evrima, korisno je imati sitne apoene, dok se kusur najčešće vraća u denarima.

Okvirno, za put do Ohrida treba računati na:

• putarinu kroz Srbiju do Preševa,
• makedonske putarine do Ohrida,
• gorivo za oko 610 kilometara u jednom smeru,
• eventualni trošak zelenog kartona ako ga nemate unapred,
• dodatne troškove za pauze, hranu, kafu i neplanirana stajanja.

Makedonske putarine su pojedinačno manje, ali ih ima više, pa je korisno imati gotovinu kao rezervu. 

Saobraćajni propisi i kazne na putu do Ohrida

Na putu do Ohrida važno je poštovati ograničenja brzine, posebno na deonicama kroz Severnu Makedoniju gde se smenjuju auto-put, obilaznice, tuneli, krivine i planinski putevi. Na auto-putu je ograničenje uglavnom do 130 km/h, ali na zahtevnijim delovima, kod tunela, oštrih krivina i radova, brzina može biti znatno niža.

Posebno obratite pažnju na završnu deonicu preko Gostivara, Kičeva i dalje ka Ohridu, gde se vozi sporije, preticanje je zahtevnije, a uslovi na putu mogu brzo da se promene. U delovima puta kroz Severnu Makedoniju, poput deonica sa tunelima i krivinama, ograničenje može pasti i na 70 km/h, pa je važno pratiti lokalnu signalizaciju, a ne samo navigaciju.

Kazne za prekoračenje brzine u Severnoj Makedoniji mogu se kretati od 20 evra za manja prekoračenja, preko 45 evra za veća, do 300 evra za ozbiljnije prekršaje. Zato pre puta proverite aktuelne kazne za prekoračenje brzine, naročito ako dugo niste vozili kroz Severnu Makedoniju ili planirate noćnu vožnju.

Iako ste na završnoj deonici već blizu Ohridskog jezera, upravo taj deo može biti naporniji zbog krivina, sporijih vozila i mogućih radova. Zato je bolje voziti strpljivo i praviti pauze, nego pokušavati da nadoknadite vreme izgubljeno na granici ili usputnim stajanjima.

Koliko goriva treba za put do Ohrida?

Za put od Beograda do Ohrida, automobil prosečne potrošnje može potrošiti okvirno oko 40 do 45 litara goriva u jednom smeru. Stvaran trošak zavisi od potrošnje vozila, brzine vožnje, opterećenja automobila, rada klime i mesta na kome sipate gorivo.

Ako putujete u sezoni, ne čekajte da se rezervoar previše isprazni, posebno pred granicu ili završnu deonicu ka Ohridu. Praktično je da unapred isplanirate gde ćete sipati gorivo i ostavite rezervu za moguće gužve, radove ili promenu rute preko Kičeva ili Bitolja.

Gde napraviti pauzu na putu do Ohrida?

Pauzu na putu do Ohrida najbolje je planirati kod većih odmorišta kroz Srbiju, zatim oko Skoplja ili pre planinske deonice ka Kičevu. Na taj način vozač ulazi odmorniji u zahtevniji deo puta prema Ohridskom jezeru.

Na putu do Ohrida pauze možete planirati:

• kod Naisa ili Aleksinačkih rudnika, ako krećete iz Beograda i želite prvu dužu pauzu pre Niša;
• kod Predejana, kao čestu pauzu na jugu Srbije, pre nastavka ka Vranju i Preševu;
• u blizini Vranja ili Bujanovca, ako želite da se odmorite pre graničnog prelaza Preševo-Tabanovce;
• kod Kumanova ili Skoplja, nakon ulaska u Severnu Makedoniju, posebno ako želite pauzu pre završne odluke kojim putem nastavljate ka Ohridu;
• na odmorištu Straža kod Kičeva, ako idete kraćom rutom preko Tetova, Gostivara i Kičeva, jer je to praktična pauza pre planinske deonice ka Ohridu.

Odmorište Straža često se spominje kao prirodna tačka za pauzu pre planinske deonice ka Ohridu. Tu možete napraviti kraći odmor, dopuniti gorivo, popiti kafu i pripremiti se za završni deo vožnje.

Ako putujete sa decom, pauze planirajte češće. Kratka šetnja, voda, užina i izlazak iz automobila mogu značajno olakšati ostatak puta.

24h pomoć na putu za putovanje do Ohrida

Iako se na putu do Ohrida prelazi samo jedna granica, dobro je unapred razmišljati o nepredviđenim situacijama. Kvar na vozilu, problem sa gumom, pregrevanje automobila ili potreba za šlepovanjem mnogo su komplikovaniji kada se dogode u inostranstvu.

Zato pre polaska istražite pomoć na putu 24h, posebno ako putujete noću, sa porodicom, starijim vozilom ili prvi put vozite ovu rutu.

Za duža putovanja van Srbije, internacionalni paket pomoći na putu je dobra podrška ako dođe do kvara, potrebe za šlepovanjem ili drugog problema sa vozilom, jer vam pomaže da nepredviđenu situaciju rešite brže i nastavite put sa manje stresa. 

Kako će auto-put Kičevo-Ohrid promeniti put?

Deonica Kičevo-Ohrid godinama je deo koji najviše usporava kraću rutu, jer se na tom pravcu i dalje vozi planinskim putem sa krivinama i sporijim deonicama. U toku je izgradnja auto-puta A2, koji bi trebalo da ovu trasu učini bržom i udobnijom kada bude potpuno završen.

Dok se cela deonica ne otvori za saobraćaj, na kraćoj ruti preko Kičeva treba računati na oprezniju vožnju. Pre polaska je dobro proveriti da li ima novih otvorenih deonica, radova ili izmena u saobraćaju, jer se stanje na tom delu puta može menjati.

Kada auto-put bude u potpunosti završen, ruta preko Kičeva biće još bolji izbor za većinu vozača, jer će spojiti kraću kilometražu i udobniju vožnju.

Put do Ohrida kolima zavisi od dobrog izbora pravca

Put do Ohrida kolima nije komplikovan do Skoplja, jer se najveći deo vozi auto-putem i prelazi se samo jedna granica. Najvažnija odluka dolazi na makedonskom delu puta: da li izabrati kraću, planinsku rutu preko Kičeva ili dužu, blažu vožnju preko Bitolja.

Kada tu odluku uskladite sa svojim iskustvom, vozilom, vremenom polaska i uslovima na putu, vožnja do destinacije postaje mnogo predvidljivija. Uz proverena dokumenta, pripremljeno vozilo, dovoljno pauza i plan za nepredviđene situacije, kolima do Ohrida možete stići mirno i bez nepotrebnog stresa.