Postoje saobraćajne nezgode u kojima je vrlo teško dokazati šta se zapravo dogodilo, a praksa pokazuje da su kamere koje snimaju vožnju iz vozila vrlo korisne i da mogu poštedeti vozače niza vrlo ozbiljnih neprilika, kaže direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović.

Snimak sa kamere iz vozila, ističe Okanović, apsolutno se može uzeti kao dokaz na sudu, a, kako kaže, stvar je sudije u konkretnom slučaju da li će to prihvatiti ili ne.

„U javnosti se može čuti da te kamere nisu dokaz pred sudom, što prosto nije tačno. U našem pravnom sistemu postoji načelo slobodne sudijske ocene dokaza, tako da ga sudija može ili ne mora priznati ali, generalno, ukoliko je snimak validan, nema razloga da ga sud ne uzme kao dokaz“, izjavio je Okanović za Tanjug.

Kako kaže, kamere iz vozila mogu dosta da pomognu pre svega u slučaju saobraćajnih nezgoda, u kojima je jedno od vozila ušlo u raskrsnicu kada je to bilo zabranjeno semaforom, zatim, kod saobraćajnih nezgoda kada vozila idu u susret jedno drugome, čeono se sudare, a jedno od vozila prešlo je delimično na levu stranu i kada je, dakle, teško utvrditi tačnu poziciju sudara.

Sve u svemu, naglašava on, u Srbiji ima veliki broj saobraćajnih nezgoda gde se godinama vode sudski postupci i gde je i veštačenjem i saslušanjem teško utvrditi šta se zapravo dogodilo.

„Dosadašnja iskustva i praksa pokazuje da su kamere u vozilu veoma korisne, pa tako, recimo, neki naši autobuski prevoznici koji su opremili svoje autobuse kamerama imaju od tada mnogo manje sudskih sporova, mnogo manje zahteva za naknadu štete i ako ništa, uštedeli su na dugotrajnim sudskim postupcima koji su izazvani time što ne može tačno da se utvrdi šta se dogodilo“, rekao je Okanović.

Kamere koje snimaju saobraćaj, kaže on, pre svega uvedene su u državama, gde je postojao veliki broj pokušaja prevara osiguranja i tu su doživele masovnu primenu, jer, objašnjava, s jedne strane, pešaci su se masovno bacali pod automobile, ukazujući da je automobil na njih naleteo i time izvlačili veliku imovinsku korist.

Sa druge strane, kako kaže, osiguranja su htela da se zaštite i nalagala su vozačima koji imaju kasko osiguranje da imaju u vozilu kameru koja snima saobraćaj uključenu sve vreme vožnje.

„Moram da podsetim da su neki od najtežih slučajeva ubistava u Srbiji upravo rešena i procesuirana do kraja pravosnažno na osnovu snimaka kamera sa pekara, menjačnica i sličnih objekata, tako da, u svakom slučaju, ne možemo reći da se snimak sa kamere u automobilu ne priznaje“, rekao je Okanović.

Princip rada kamere vrlo je prost, objašnjava – ona se obično startuje onog trenutka kada uključite motor, gasi se 10-ak sekundi pošto ga ugasite, a snimci se pohranjuju u memoriju, idu u krug i najstariji snimak se briše da bi se snimio najnoviji, a u slučaju potrebe da se utvrdi šta se dogodilo, izvadi se kartica i na njoj postoji snimljen period od 10 minuta do četiri sata, u zavisnosti od memorije.

„Na tržištu Srbije imamo dosta šaroliku ponudu, od kamera koje samo snimaju i koštaju oko 3.000 dinara, do kamera koje imaju GPS, povezuju se sa satelitom, mere i brzinu kretanja, čak i ubrzanje i usporenje u kritičnim prilikama. U svakom slučaju, naša preporuka jeste da se te kamere koriste, jer vas zaista mogu poštedeti niza vrlo ozbiljnih neprilika“, rekao je Okanović.

Advokat iz Beograda, Veljko Delibašić, naglasio je da bi svaki snimak kamerom saobraćajnih situacija u kojima je učestvovao automobil na kome je instalirana kamera, mogao bi bez ikavih problema da se koristi kao dokaz u krivičnom postupku.

„E sad, ako govorimo o nekim drugim situacijama, tu može nastati neki problem, da bi se razgraničilo od posebne dokazne radnje tajnog praćenja i snimanja, gde onda takav snimak ne bi mogao da se koristi kao dokaz. Postoje dva shvatanja. Zakonik se eksplicitno ne izjašnjava po tom pitanju. Po jednom shvatanju ne bi moglo da se koristi, po drugom bi moglo. U svakoj konkretnoj situaciji bi se procenjivalo da li je to validan dokaz ili nije“, objasnio je Delibašić za Tanjug.

U konkretnoj situaciji, kaže Delibašić, moralo bi da se vidi da li je neko pratio i tajno snimao nekoga, čime je izvršio krivično delo i tada bi, naravno, bio u problemu, ili je to prosto rutinska vožnja u kojoj je snimljen neki dogadjaj, tako da bi se to procenjivalo u svakoj konkretnoj situaciji, te je, prema njegovom mišljenju, nabavljanje te kamere stvar svakog pojedinca.

Izvor: b92

Pin It on Pinterest