Ovo su prave istorijske činjenice koje pojašnjavaju kako smo došli do današnjih automobila. Para se koristila pre benzina, dok električni automobili uopšte ne predstavljaju neku novost.
Danas doživljavamo novu „revoluciju“ automobila, a sa njom i prelazak na hibridna, električna i vozila pogonjena bio gorivima pored ostalih pogonskih tehnologija. Automobil se stalno menja, ali da bi razumeli razvoj veoma je bitno vratiti se u prošlost.
Prvi automobil u istoriji
Pre nego što se udubimo u gore navedene činjenice i pogonske sisteme vozila, moramo se podsetiti da je 1495. godine Leonardo Da Vinči zamislio koncept vozila koji vrlo liči konceptu današnjih automobil. Zasnovan na oprugama u kombinaciji s nekoliko točkova i zupčanika. Ovo vozilo se nije ostvarilo, ali je ovaj ključni koncept bio predstavljen 274 godine pre onoga što uistinu možemo smatrati ‘prvim automobilom’. Stoga Leonarda Da Vinčija možemo smatrati izumiteljem automobila kao koncepta zbog sličnosti s trenutnim automobilom.
Nicolas-Joseph Cugnot, izumitelj automobila
Kako smo napredovali, 1769. godine Francuz Nicolas-Joseph Cugnot je postao izumitelj automobila stvorivši automobil s vertikalnim dvocilindričnim motorom i 50 litara zapremine, sa samo tri točla. Ovaj se izum zvao Fardier.
Drugi model je predstavio 1770. godine, koji je bio nešto veći i mogao je nositi 4.500 kilograma pri brzini od 4 km/h pokretan parnim pogonom. Treća verzija je nastala 1771. godine koja je sačuvana i izložena u Nacionalnom tehnološkom muzeju u Parizu.
1784. godine, desila se još jedna prekretnica u parnim automobilima zahvaljujući Williamu Murdochu.
Veliki problem prvim izumiteljima automobila predstavljala je visoka temperatura u parnim kotlovima, što je na kraju bilo nepodnošljivo za vozača i ostale putnike. Međutim, ova upečatljiva faza poslužila je stvaranju prvih taksija u Londonu i razvoju tehnologija poput ručne kočnice, brzina i samog volana.
Dolazak nafte
Zbog visokih temperatura u kotlovima parnih automobila, tražena je zamena, a ona je došla 1815. godine zahvaljujući Josefu Božeku kada je predstavljeno vozilo sa pogonom na ulje. Tek kasnije, 1860. godine, Etienne Lenoir razvio je prvi automobil s motorom sa unutrašnjim sagorevanjem na bazi ugljevog plina, sa sistemom električnog paljenja i mešavinom vazduha i goriva.
Ovaj dvotaktni Lenoirov patentirani sistem bio je ključ budućih izuma. Kao i Nikolaus Otto iz godine 1876., koji prvi patentirao četverotaktni motor, iako takođe zasnovan na principima koje je izneo Beau de Rochas. Još jedan kritički izum došao je od Siegfrieda Marcusa, 1870. godine, koji je patentirao prvi motor sa unutrašnjim sagorevanjem na bazi benzina.
Ovo je mesto gde istorija automobila dolazi do Karla Benza. Znači, on nije napravio prvi automobil i prema tome nije izumitelj automobila. Zaista, 1879. godine Georg Baldwin Selden iz SAD opisuje svaki detalj o izradi benzinskih automobila, koji se temelji na izumu Siegfrieda Marcusa i svih gore spomenutih samohodnih vozila sa različitim pogonskim tehnologijama.
Ovaj patent je “blokirao” dalji razvoj do 1895. godine, kada je i odobren. U svakom slučaju, do 1899. godine vozila se nisu mogla praviti na temelju istog patenta. To je uzrokovalo da su se većina preduzetnika, koji su želeli napraviti svoja vozila, morala pridružiti ovlaštenom udruženju da bi koristila patent. Ono što je proizašlo jeste da su prve benzinske automobile gotovo istovremeno samostalno pravili nekoliko nemačkih inženjera. Ovde se pojavljuje Benz Patent-Motorwagen Karla Benza, 1885.
Većina stručnjaka se slaže da je ovo vozilo Karl Benza bilo automobil, ali svi gore navedeni detalji nam daju detaljniji prikaz istorije celog automobila. U svakom slučaju, 1892. godine došla je još jedna prekretnice u automobilskoj industriji zahvaljujući patentu Rudolfa Diesela. Osnovna ideja patentiranog motora je visoka kompresija (sažimanje) goriva pre ubrizgavanja u cilindar motora, i na taj način je izbegnuta upotreba automobilskih svećica i iskre koja započinje eksploziju u motoru. Zbog visokog pritiska goriva, nije potrebna iskra za iniciranje eksplozije.
Do 1913. nije stigla masovna proizvodnja automobila
Postoji još jedan veliki protagonist istorije automobila i to je Henry Ford. Iako su automobili kao što ih danas znamo već stigli pre mnogo godina, tek 1913. je započela masovna proizvodnja. Automobil je bio retkost, dok je i najbogatijim osobama trebalo jako dugo vremena da ga nabave.
1913. godine Henry Ford je započeo masovnu proizvodnju u fabrici Ford u Highland Parku u Michiganu. Ovo je nesumnjivo još jedna od glavnih prekretnica automobilske industrije.
Ko je izumio električni automobil?
I sada su pred nama električni automobili kao “veliki izum 21.veka”, ali ni to nije potpuno tačno. Moramo se vratiti u 19.vek, zapravo, da biste se vratili u prvi električni automobil. Stvorio ga je 1832. godine Robert Anderson, koji je stvorio prvo vozilo opremljeno električnim motorom zaduženim za pokretanje osovine točkova.
Primitivni električni automobil, naravno, su takođe napajale baterije koje se ne mogu puniti. Ali električni automobili postojali su mnogo pre dolaska Elona Muska i započete su politike protiv emisija štetnih gasova. Nakon tog izuma 1892. godine William Morrison napravio je svoje električno vozilo, a bilo je i nekih drugih.
Prednosti u isporuci snage i obrtnog momenta otkrivene su još 1889.godine sa La Jamais Contente de Camille Jenatzy koja je postigla najveću brzinu od 105 km/h. Ni problemi autonomije im nisu bili strani, jer je na međunarodnoj izložbi električne energije u Parizu Gustave Trouvé predstavio svoj električni automobil sa manje težine i manje buke u njegovom radu. Pogođate li šta je bio problem? Kratka autonomija.
Izvor: www.automobili.ba