Prva pomoć u saobraćajnoj nesreći. Šta učiniti kad primetimo saobraćajnu nesreću? Verovatno su se mnogi ljudi za volanom to upitali, nadajući se da ipak nikada neće doći u tu neugodnu situaciju. Međutim, život ne bira! I zato, šta uraditi ukoliko prvi dođemo na mesto nesreće?
Najpre treba proceniti situaciju, utvrditi sigurnosne rizike i osigurati mesto nesreće. Ako se mestu nesreće približavamo u vozilu, potrebno je smanjiti brzinu, zaustaviti se na sigurnoj udaljenosti uz kraj puta, isključiti motor i upaliti sva četiri žmigavca. Na put nikada ne smemo istrčavati, svakako se preporučuje obući reflektujući prsluk i postaviti sigurnosni trougao iza vozila, a ukoliko je moguće sigurnosne trougle postaviti u oba smera.
Ako procenimo da mesto nesreće nije sigurno, treba udaljiti ostale suučesnike, pozvati hitne službe i pričekati na sigurnoj udaljenosti. Ukoliko je siguran pristup, važno je da pružimo prvu pomoć povređenima, da ostanemo smireni i da vodimo računa o ličnoj zaštiti. Ali, kako možemo najtačnije proceniti stanje povređenih lica?
Pre svega moramo uzeti u obzir okolnosti i sile koje su delovale prilikom nastanka nesreće, jer su vrsta i broj povreda povezani s njenim uzrokom. Procenu stanja povređene osobe uvek započinjemo prvim pregledom, po mogućnosti u položaju u kojem je osoba zatečena.
Bitno je poznavati brojeve hitnih službi, naročito broj hitne medicinske službe 194 (Srbija), te pravovremeno uputiti poziv. Takođe, sugeriše se da pažnju treba obratiti na povrede kičme, jer nestručnim pružanjem pomoći prilikom pomicanja možemo izazvati trajne posledice ili smrtni ishod.
Kako zbrinjavamo stanja koja ugrožavaju život?
Višnja Jovanović iz Crvenog krsta Beograd, naša sagovornica za Atlas24h kaže: „Vrlo je važno da pre saniranja prve vidljive povrede, uradimo i sekundarni pregled tela (pregled tela od glave do pete povređene osobe). Ukoliko krenemo odmah u zbrinjavanje samo vidljive povrede, a ne pregledamo ostatak tela povređene osobe, tada eventualno može doći do toga da nam neka druga povreda promakne i zbog koraka koji je veoma važan može doci do težeg povređivanja osobe“
Nakon toga pregledom utvrđujemo stanja koja potencijalno ugrožavaju život, a pregled se odvija sledećim redosledom: prvo proverimo da li osoba pri svesti, zatim da li je disajni put prohodan, potom proveravamo diše li osoba normalno ili ne diše normalno, te ima li znakova jakog krvarenja.
Jovanović iz Crvenog krsta dodaje: „Ako povređena osoba nema svest a ima disanje specijalno se vodi računa da se što manje pomera. Ako nema svest i nema disanje dalji koraci se preskaču i osoba se izvlači da bi se radila reanimacija.“
Povrede kičme vrlo često susrećemo u saobraćajnim nesrećama te ako sumnjamo na takvu vrstu povrede, ne smemo pomerati povređenu osobu osim ako joj preti životna opasnost, ako ne diše ili ako ne diše normalno.
Ako primetimo jako krvarenje, potrebno je zaustaviti ga u što kraćem roku, a ukoliko se osoba guši, potrebno je izvesti postupak prve pomoći kod gušenja.
Nakon pružene prve pomoći, potrebno je ostati uz povređenu osobu, uraditi kontrolu urađene pomoći, pratiti njeno stanje i svakako, ukoliko je pri svesti, pružati joj i psihosocijalnu podršku, smirivati je i ohrabrivati!
Prva pomoć u saobraćajnoj nesreći
Smernice iz prve pomoći (laička prva pomoć) se ažuriraju svake 4 godine, pri čemu se ponekad radi o neznatnim promenama i preporukama, a ponekad o uvođenju većih izmena. Naravno, sve promene se uvode temeljem rezultata naučnih istraživanja.
Pre nekoliko godina oživljavanje se radilo u razmeri 15:2, danas se radi u razmeri 30:2, odnosno, 30 pritisaka na grudni koš i 2 udaha. Naglasak je stavljen na održavanje cirkulacije, čak i ako osoba koja pruža prvu pomoć nije u mogućnosti ili ne želi dati veštačko disanje, mogu se primenjivati samo pritisci na grudni koš.
Jovanović dodaje: „Važno je znati da reanimaciju radimo u odnosu 30:2 (kompresije : udah). Takođe je važno osobu kojoj je potrebna reanimacija postaviti u ležeći položaj na ravnu podlogu i treba znati da ne smemo reanimaciju raditi preko odeće kako ne bi došlo do amortizacije pritiska. (Potrebno je osloboditi grudni koš od odeće)“
Jedna od važnijih preporuka iz 2016. godine odnosi se na postupke prve pomoći kod sumnje na povredu vratnog pršljenja.Tu je u potpunosti izbačeno postavljanje okovratnika od strane laika, preporuka je glavu i vrat povređene osobe rukama održavati u neutralnom položaju, u ravni s ostatkom tela bez mogućnosti pomeranja. Ukoliko je osoba bez svesti, a diše, disajni put joj se može osloboditi pažljivim podizanjem donje vilice ili postavljanjem u bočni položaj tehnikom rolanja. Takođe, u medijima često čujemo ili čitamo kako je deo prve pomoći vađenje jezika, što je apsolutno netačno i tim postupkom možemo naštetiti povređenoj osobi. Zato ponavljamo, ukoliko je osoba bez svesti, a diše, potrebno ju je postaviti u stabilan bočni položaj i pozvati hitnu medicinsku službu. Ukoliko ne diše, nazvati 194 i započeti oživljavanje.
Svi koraci za ukazivanje prve pomoći osobama povređenim u saobraćajnoj nesreći
Na kraju ćemo sumirat sve korake iz protokola:
Smirenost (procena stanja nezgode)
Bezbednost
Procena stanja povređenog
Primarni pregled
Poziv hitnoj pomoći 194
Sekundarni pregled
Položaj
Zbrinjavanje povređenog
Delovi teksta preuzeti od: automobili.ba
Foto: avaz.ba