Top 5 najgorih vozača – podvrsta homo sapiensa lišena empatije
Slede Top 5 najgorih vozača:
1. Otimači parking mesta za osobe sa invaliditetom
Samoobjašnjiva kategorija učesnika u saobraćaju. Koautori fraze “koliko si bedan od nula do parkiraš na mestima za invalide?” Podvrsta homo sapiensa evolutivno lišena elementarne empatije. Primat bez altruističnog gena i onaj koji ne deli banane sa čoporom po ceni da istrunu nepojedene. Smatraju da imaju guzicu od zlata iz koje izlaze ambrozija i stihovi lorda Bajrona. Prvi među jednakim paćenicima.
Ukrali bi kurije oči kada bi mogli da ih prodaju, mada na intimnim skupovima i proslavama kompenzuju svirepost natprosečnom raspojasanošću i lažnom velikodušnošću. Osobe zbog kojih moramo uvesti posebnu vrstu kazne za nepropisno parkiranje. Recimo, dvomesečno negovanje starih i nemoćnih.
2. “Samo da obavim nešto” zaustavljači saobraćaja
Likovi i likuše koji zaustavljaju vozila na kolovozu. Bespotrebno stvaraju čepove i nervozu. Ova vrsta kičmenjaka-grbavaca potiče sa iste evolutivne grane kao i otimači invalidskih parking mesta. A deli se na dve podvrste: sluzavu i tvrdokornu. Sluzavi grbavac ne želi da traži i plati parking mesto, ubeđen da je njegovo vreme dragocenije od tuđeg. Ova malodušna bića poistovećuju uključivanje svih žmigavaca sa toplim ljudskim “izvini”. Duboko su uvereni da ih taj gest amnestira od greha nepoštovanja tuđeg prostora i vremena.
Njihova tvrdokorna braća po sebičnosti i aroganciji u stanju su da popiju produženi espresso i kiselu dok blokiraju celu saobraćajnu traku. A istraživanje je pokazalo da vlasnici najgabaritnijih automobila tokom petominutnog prekršaja mogu obaviti koitus i izdeklamovati omiljene starozavetne pasaže.
3. Penzioner/ka Egzitofob
Država i sistem su ih ispalili za kraljevinu, komunizam, socijalizam, deviznu štednju, demokratiju, tranziciju, izostanak spin-ofa Ljovisne i nepostojeći, pa ponovljeni penal za Špance na SP 1982 – zašto bi gradski autobus bio izuzetak?! Načelno psihički zdrave osobe zrele dobi u autobuskoj mikrocenozi naprasno zapate iracionalni strah od utamničenja i prisilnog odvoženja na ranžirnu stanicu GSP-a. Ova egzitofobija manifestuje se na dva načina: sumanutim naletom nadnaravne snage i razbacivanjem putnika do trenutka kada su u stanju da dodirnu izlazna vrata i plahovitim nezadovoljstvom zbog Egzit festivala, koji bespotrebno opterećuje saobraćaj belosvetskim padavičarima i pederima/lezbejkama.
Egzitofobija, pak, nije patološko stanje organizma već religija u koju se pristupa dobrovoljno. Unutar nje postoji omanji kult dokonih obožavatelja vožnje zarad vožnje, a među njima su najozloglašeniji ziloti koji se besplatno voze isključivo tokom saobraćajnog špica. Građani/ke koji ne pripadaju ovoj religiji umoljavaju GSP da prilikom ulaska penzionera u autobus ovi budu obavezni da, osim besplatne karte, vozaču pokažu lekarski uput, račune za plaćanje, bankovne/penzione čekove, cveće za groblje i/li bombonjeru za unučiće, a u suprotnom da plate simboličnih 5 dinara zbog bespotrebnog zauzimanja mesta i upražnjavanja egzitofobije.
4. Motociklisti bez kacige
Od ovog psihičkog poremećaja uglavnom boluju mužjaci, odnosno ženke sa skupim frizurama. Pacijentima iz prve grupe povećan nivo testosterona izaziva neosnovanu nabeđenost u sopstvenu privlačnost, koja opet povlači alergijsku reakciju na predmete koji im mogu spasiti život. Oboleli mužjak bez kacige samoinicijativno sebi prepisuje placebo Opšte Primećenosti i Lažnog Značaja, dok ženke, kao mudriji pol, samo pate od skupe frizure.
Sa evolutivne i moralne tačke gledišta, ova bolest bi zdravim učesnicima u saobraćaju bila sasvim prihvatljiva da potencijalna smrt obolelih nakon udesa nas zdrave saučesnike nesreće ne bi mogla bespotrebno poslati u zatvor. Za mužjake, propisana terapija je samopoštovanje uzrokovano relevantnim profesionalnim dostignućem, dok za ženke sa skupim frizurama lek trenutno ne postoji.
5. X Files: Ruma
Duboko pohranjen ispod Pentagona, postoji obiman dosije po imenu “Rizičan Učesnik”. U pitanju je akronim rumskih saobraćajnih tablica, čiji se vlasnici u saobraćaju ponašaju bizarnije i opasnije od vojnika guštera na skijama. Dilan Dog, Marti Misterija, Foks Molder, Artur Klark, Noam Čomski i Nil Degras Tajson do danas nisu jednoglasno odgovorili zašto se vozila sa RU tablicama ponašaju mimo zakona i dobrih običaja, a najsmelija dijagnoza uključuje intervenciju vanzemaljaca i odstranjivanje dela mozga zaduženog za vožnju, odmah nakon rođenja u toj opštini.
Ako RU vozač nosi šešir, poželjno je zvati centar za elementarne nepogode i spasilačku brigadu. Kakva god da je istina, vozači iz Rume nisu kognitivno spremni da preuzmu odgovornost za sebe i druge učesnike u saobraćaju. Ne poštuju propise, ne razumeju neverbalnu komunikaciju između učesnika, sa signalizacijom su “na vi”, a predviđanje tuđih i najave ličnih manevara motornim vozilom su tamo neke gluposti za koje su očgledno krivi – Bačvani.
Izvor: oradio.rs / Igor Mihaljević