Vozači bez ovog dokumenta neće moći na put! Profesionalni vozači od 1. janaura 2016. godine neće moći da voze drumovima EU ukoliko kod sebe ne budu imali uverenje da nemaju ili da na adekvatan način ne leče poremećaj slip apneju, saznaje Telegraf.
Vozači bez ovog dokumenta rizikuju…
Ovaj poremećaj se manifestuje prekidima disanja tokom sna. Uzrok je umora i pospanosti, a procenjuje se i uzrok oko 30 odsto saobraćajnih nezgoda.
Ovo propisuje Direktiva EU. A njene odredbe sve države članice biće u obavezi da usvoje, objave i počnu da primenju do 31. decembra 2015. godine.
Na osnovu nje, internacionalne vozačke dozvole za zemlje EU neće moći da se izdaju. Takođe, neće moći da se obnove kandidatima ili vozačima koji pate od opstruktivne slip apneje, a nemaju medicinsko mišljenje.
Ona će se, naime, izdavati samo kandidatima za vozače. Ili obnoviti vozačima koji na odgovarajući način leče umerenu ili tešku opstruktivnu slip apneju, i sve to imaju dokumentovano i potvrđeno od ovlašćenog lekara.
Mišljenje stručnjaka
Doktor medicinskih nauka Tatjana Radosavljević, pneumoftiziolog kaže za Telegraf da se ova direktiva odnosi na sve profesionalne vozače, od vozača autobusa preko šlepera do pilota.
Ona tumači da će ona uticati i na vozače koji dolaze iz Srbije, jer se na ovaj način članice EU bore da smanje broj saobraćajnih nezgoda.
Radosavljevićeva ističe da zbog prestanka disanja u toku sna, što prati slip apneju, osobe koje je imaju, ne uspevaju noću da se odmore. Zato su danju umorne i pospane.
– Slip apneja je prestanak disanja ili izrazito smanjenje protoka vazduha kroz disajne puteve u toku spavanja. Traju duže od deset sekundi. Ako se nekom disanje prekine od 15 do 29 puta u toku jednog sata sna, on ima umerenu apneju. Ako je taj broj odnosno AHI indeks (prosečan broj prekida u disanju u toku jednog sata sna) veći od 30, reč je o teškoj slip apneji – navodi Radosavljevićeva i dodaje:
– Simptomi su hrkanje, prekidi sna, nemiran san, osećaj pritiska na grudni koš. Zatim potreba da duže spavaju i izraženo znojenje. Ujutru se bude umorni, preznojeni, neobjašnjivo preplašeni. U toku dana su pospani zbog čega vozači mogu da se uspavaju za volanom. Takođe, često ujutru imaju glavobolje. Zatim prisutan je nedostatak koncentracije, zaboravnost, snižena im je pažnja. A prisutne su i česte promene raspoloženja i seksualna disfunkcija.
Najnovije studije pokazuju
Prema njenim rečima, najnovije studije pokazuju da je čak trećina vozača motornih vozila, koji su zaspali u toku vožnje i na taj način izazvali saobraćajnu nezgodu, bolovala od slip apneje.
– Dijagnoza ove bolesti postavlja se upotrebom specijalnih aparata. Oni, slično holteru, beleže proces disanja, respiratorne pokrete, faze sna, koncentraciju kiseonika u krvi, EKG, intenzitet hrkanja. Ali i sve druge događaje u toku spavanja. U zavisnosti od vrste i težine bolesti može se lečiti. Najčešće se preporučuje upotreba aparata odnosno posebnih maski (CPAP). Nose se u toku spavanja i one “dišu umesto pacijenta” u trenucima pauza u disanju. Jedan broj slučajeva leči se i hirurški – kaže ona.
Ove osobe moraju redovno da prolaze preglede
– Vozači sa umerenom slip apnejom moraju na tri godine da se kontrolišu, a oni sa teškom na dve.
Predsednik Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović smatra da se ovo odnosi samo na vozače koji su građani članica EU, ali ističe da bi bilo dobro da se ovi propisi ugrade i u naše nacionalno zakonodavstvo.
– To znači da bi naši vozači pored provere vida i ostalih uverenja koje bi trebalo da pribave, morali da imaju i uverenje koje se odnosi na slip apneju – kaže Okanović.
Inače, od slip apneje pati svaki dvadeseti čovek u svetu. Rizik da od nje obole imaju gojazne, osobe koje hrču, konzumiraju alkohol, koriste antidepresive, imaju nosne devijacije i druge promene, određeni oblik ždrela, ali neke pridružene bolesti. Ne vezuje se za starost, ali od nje češće obolevaju muškarci.
Osim što je uzrok saobraćajnih nezgoda, posledice slip apneje mogu biti i povišen krvni pritisak sa koronarnom bolešću i popuštanjem srca, hronični respiratorni otkaz pluća, moždani udari, depresije.
Izvor: Telegraf /Ljubinka Račić